Advan Čustović

Tom Clancy's H.A.W.X opis

freegames8 — Tue, 11 Aug 2009 19:21:03 GMT

Tom Clancy, američki novelista poznat po svojim vojno orijentisanim delima, igračima je ipak poznatiji iz moderne industrije video igara. Sve je počelo osnivanjem studija Red Storm Entertainment, kojeg je kasnije preuzeo Ubisoft. Prošle godine Ubisoft je napravio korak dalje kupovinom imena Tom Clancy, iz čega se odmah rodila mogućnost da se pojavi Tom Clancy MMOG. Za svima nam poznato ime vežu se naslovi kao što su Rainbow Six, Ghost Recon, Splinter Cell , EndWar i najnoviji član porodice, H.A.W.X., koji spada u žanr arkadnih aviosimulacija. Na njemu je radio Ubisoft Romania čije smo sposobnosti mogli videti u igri Blazing Angels, takođe avio žanra.

Tom Clancy’s H.A.W.X. je vremenski smešten između prve igre iz G.R.A.W. serijala i EndWar-a. Igrač je u ulozi Dejvida Krenšoa (David Crenshaw), bivšeg pilota američke vojne avijacije koji je povučen iz penzije da radi za Artemis Global Security, privatnu vojnu firmu koja je na usluzi bogatim klijentima.
Priča, nažalost, nije vrhunska, ali se na kraju ipak može zaokružiti, a i ne može se očekivati mnogo od nje zbog same izvedbe igre. Vi ste u vazduhu i uništavate sve što vam je naređeno, dok za uspešno završene zadatake dobijate animirane scene u kome vaše male akcije rušenja lovaca i potapanja brodova neverovatno proširuju priču do svetskih razmera.
Priča ide kroz 19 misija koje su dobro organizovane i odigravaju se na različitim delovima sveta. U prvih nekoliko misija upoznaćete se sa igrom, različitim tipovima protivnika, prijatelja i zadataka na terenu. Svaka ima neki specifičan zadatak i zahteva drugačiji prilaz, što razbija monotoniju i činjenicu da je jedino što možete raditi u avionu ispaljivanje raketa i bombi. Prisutne su tipične misije pratnje, bombardovanja, infiltracije i čiste borbe, a ponekad su zahtevi ograničeni i vremenom.

H.A.W.X. je više arkada nego simulacija pa je upravljanje lako, kontrole su rešene dobro u izvedbi tastature i miša, a, naravno, postoji i podrška različitih kontrolera.
Na izboru vam je preko 50 veoma detaljno napravljenih licenciranih aviona pa svako može naći nešto što mu se sviđa.
Postoje dva režima upravljanja koji čine suštinu igre, a to su „Assistance ON“ i „Assistance OFF”.

Assistance on je osnovni način upravljanja gde imate izbor između nekoliko kamera, kao što je pogled iz trećeg lica, sa nosa aviona ili iz kokpita sa funkcionalnim instrumentima. Kod ovog režima je bitno da se avion nalazi u nekoj vrsti ograničenja, kao što i samo ime nagoveštava, u smislu da ne možete izvoditi kompleksne manevre, a uz to i ne postoji mogućnost staliranja aviona. Da ne bude sve tako crno, kada već imate pomagala koja ne puštaju da vam avion izmakne kontroli, postoji jedan element koji se zove ERS (Enhanced Reality System). Kada upalite ERS ispred vas se pojavljuje virtuelni tunel koji proračunava i navodi vas na odabranu metu. U slučaju da jurite drugog lovca, ERS vas navodi u presretanju, ako je na vas ispaljena raketa pokazuje vam „escape tunnel“ kojim je možete izbeći, isto tako, može vas navesti na teško dostupne ciljeve na zemlji u slučaju da su između zgrada.

Za assistance off opet počinjemo od kamere jer je ona ključna stvar između ova dva režima letenja. Fiksirana je na pogled iz dalekog trećeg lica gde je u fokusu vaša meta i kamera prati nju, ali i održava vaš avion da šeta po celom vidnom polju. Ovo je predviđeno za bliske borbe kako bi imali bolji uvid u situaciju. Kamera filmskog karaktera oživljava blisku borbu i čini je spektakularnijom. Naravno, isključena su sva kompjuterska pomagala aviona pa je tako prepušten vama i vašim sposobnostima. Postoje još dve podgrupe, a to su normal i expert assistance off. U slučaju da se teško snalazite u ovom režimu, možete koristiti normal, u kome ne možete napraviti ceo obrt, što čini upravljanje nešto lakšim. Za potpunu kontrolu tu je expert sa kojim je moguće obrnuti avion za ceo krug, a samim tim je i kontrola nad njim mnogo veća. Posle izlaska igre veliki broj igrača se javio sa željom da se ubace i druge kamere u ovaj režim (one iz assistance on) jer, nažalost, postoji samo jedan pogled, što ponekad može predstavljati problem: ne vidite gde vam je usmeren avion jer je kamera daleko. Ubisoft je izjavio da se to neće desiti jer je kamera, kao i ceo ovaj režim, namerno napravljena na ovakav način. Tako je po velikom broju igrača jedna od mana igre kamera u assistance off režimu ili, ako se formuliše na drugi način, nemogućnost pogleda iz kokpita ili trećeg lica pri potpunoj kontroli nad avionom. Ako se izbace htenja ljudi koji su nezadovoljni igrom jer nije onakva kakvom su je zamislili, može se slobodno reći da je razvojni tim odradio odličan posao u realizaciji elemenata igre onako kako su ih i zamislili.

U misijama će vas pratiti i dva prijateljska aviona kojima se mogu izdati osnovne naredbe napada ili odbrane, a ako nađete par prijatelja za igru možete zajedno prelaziti misije u kooperativnom modu. Osim toga, možete igrati i protiv drugih ljudi online ili u LAN-u. Kao što je bio slučaj sa EndWar, i H.A.W.X. poseduje kontrolu glasom ukoliko imate mikrofon.
Pre početka misije možete birati težinu na kojoj ćete igrati, a to mogu biti normal, hard ili elite. Posle toga birate avion i tip naoružanja koji ćete poneti. Protivnici nisu previše teški niti pametni, u bliskim borbama se stvari mogu zakomplikovati ,ali ukoliko ovladate assistance off režimom nećete osetiti izazov.
Napredovanje kroz igru se ne vrši samo prelaskom misija. Počinjete od 1. nivoa. Za svaku uspešno završenu misiju dobijate određeni broj poena u zavisnosti od težine na kojoj igrate koji se akumuliraju i povećavaju vam nivo, a osim toga dobijate ih i za svakog uništenog protivnika i ispunjavanje specijalnih uslova. Što veći nivo postignete, tim ćete više aviona i tipova naoružanja za njih otključati.

Grafika je veoma impresivna, avioni su prelepo napravljeni, teren odiše lepotom, što nije ni čudo, jer su se koristili satelitski snimci koji su još izdignuti u 3D sa nameštenim zgradama i šumama. Uprkos svim detaljima igra radi veoma glatko i nije zahtevna u poređenju sa današnjim igrama, može se pokrenuti i sa SM2.0 grafičkim karticama, što je sada već prava retkost. Podržava DX10 (i 10.1) sa kojim se dobija bolja slika u poređenju sa DX9. Još vredi naglasiti da se u DX10 režimu avioni ne pojavljuju kao poliedri kada letite kroz oblake što deluje smešno. Glavna zamerka koja se može pripisati grafici je razmera terena i aviona, koji su i do 3 puta širi od piste za sletanje, i dizajn drva, koja su sačinjena od svega nekoliko piksela, što iz blizine ne izgleda lepo. Muzička podloga je prihvatljiva, ali se ne može računati na nju kao na faktor koji dočarava bolju atmosferu.

H.A.W.X. je prijatno osveženje za žanr i ljubitelje avionskih igara koje pruža mnogo zabave offline i online. Postoji nekoliko elemenata koji su mogli bolje da se urade, kao i uvek. Način igre je izvanredan, ali atmosfera i priča pomalo kvare celokupni utisak. Igra je dobra, ali ima neiskorišćeni potencijal. Ako pogledamo samo ovaj žanr, onda svakako spada među najbolje i vredi je probati.

Naziv igre: Tom Clancy’s H.A.W.X.
Žanr igre: Simulacija letenja
Razvojni tim: Ubisoft
Izdavač: Ubisoft
Screenshotovi: Tom Clancy's H.A.W.X.
Datum izlaska: 17. mart 2009.
Diskutujte o igri i opisu na forumu

Minimalna konfiguracija:
CPU: Intel Pentium 4 2. 0 GHz/ AMD Athlon XP 2000+
RAM: 1 GB Windows XP / 2 GB Windows Vista
VGA: 128 MB sa Pixel Shader 2.0 podrškom

Preporučena konfiguracija:
CPU: Intel Core 2 Duo 6320 / AMD Athlon X2 4000+
RAM: 2 GB
VGA: 256 MB sa DirectX® 10.0 podrškom

83/100 Impresivno

+ igrivost, veliki izbor aviona, grafika, mala hardverska zahtevnost, retkost na PC platformi
- priča, odnos veličine aviona i terena, muzička podloga

Wanted: Weapons of Fate opis

freegames8 — Tue, 11 Aug 2009 19:19:10 GMT

Svaki noviji film donese sa sobom i neku novu ideju. Tako je i Wanted doneo novu priču, način izvođenja i ulazak u svet profesionalnih ubica i rata između njihovih bratstava. Da li je svako od vas želeo da doživi sudbinu mladog Veslija, glavnog protagoniste filma? Da jednom ustane od stola, prestane da gubi vid za monitorom svog kompjutera u ne tako urednoj sobi i da oči i preciznost usmeri na nešto drugo? Film nas ostavlja tamo gde će nas švedska kompanija Grin dalje povesti: u priču koja razjašnjava mračnu prošlost novootkrivenog talenta za ubijanje, kompjuterskog zaluđenika koji ima i te kako zapisanu budućnost, koja nije ni nalik onakvoj kakvu je želeo.

Priča nas odvodi samo par sati posle radnje filma, kada se Vesli budi posle već ustaljenog košmara i vidi svoj stan izvrnut naopačke od strane ubica koje su obučeni kao specijalne jedinice. Oni su iz nekog razloga tražili sliku njegove majke i od tada, posle mnogo ubijenih loših momaka i mnogo zakrivljenih metaka, počinjete da razvijate istinu. Dok se u filmu više razjašnjava očeva prošlost, ovog puta će se saznati šta mu se desilo sa majkom i ko je u stvari bila ona. U nekoliko navrata imaćemo priliku da se retrospektivno vratimo dvadesetak godina i vidimo šta se dešavalo dok je Veslijev otac zagrevao i bojio u crveno francuske pločnike svojim automatskim pištoljima. Vaš zadatak je da pronađete četiri uticajnija i jača člana bratstva i da uzmete od njih šifre koje će vas, spojene na plantu sudbine, na ne tako prijatan način odvesti do glavnog krivca i do vaših odgovora.

Kroz par treninga upoznaćete se sa svojim sposobnostima, postepeno. Osetićete kako metak ulazi u ljudsko meso, kako da koristite zaklone i služite se lukavstvom manevara, kao i kako da hladnim oružjem smirite neprijatelja. Proizvođači su na samom početku najavljivanja igre obećali da će gledaoce i fanove poslužiti i poslasticom iz filma, zakrivljenjem metka, i svi su to oberučke prihvatili. Sama priča i njen tok uvući će igrača u svoj svet i svaki put mu buditi želju za ponovnim igranjem i otkrivanjem cele priče. Svi se možemo složiti da ovo nije jedno od upropašćenih filmskih ostvarenja u svetu igara.

Igra je zadobila simpatije među igračkom populacijom jer je linearna, zabavna, kratka i puna akcije. Svi koji su voleli energični i impulsivni Gears of War, voleće i ovaj „nastavak“ filma. Trebalo bi je nagraditi ordenom za munjevita i kratka dešavanja. Ne traje duže od četiri sata na srednjoj težini igranja, koja sebe ujedno propagira komentarom da treću šansu nećete dobiti. Navodno su proizvođači pokušali da produže naslov ubacivši razna otključavanja – stripovske naslovnice, concept art, intervjue sa stvaraocima i slično. Jedna od velikih grešaka i negativnih strana jeste baš njena težina, koja se ne može tako nazvati. Igra od vas ne traži nikakav umni napor i verovatno je namenjena koja i nema baš toliko živaca da gubi vreme na ma koliko sitne zagonetke ili rešenja ili, opet, publici koja samo želi da svu svoju negativnu energiju istroši lako ubijajući sve pred sobom. Ona će sama u pojedinim trenucima umesto vas da preuzme kontrolu nad glavnim likom i njegovim akrobatskim pokretima, a onda je vaš zadatak jedino da naciljate neprijatelja u glavu i nastavite dalje sa gledanjem previše filmski nakićenih delova.

Misije nisu raznolike, one se nadovezuju na priču posle kratkih filmskih sekvenci i sve su tipa očistite neki prostor, hangar, dvorište ili zgradu od vaših protivnika. Jako je forsiran sistem igranja sa zaklonom, ali u nekim situacijama možete izigravati mačo tipa i samo jurišati ka cilju praćeni zujanjem metaka. Oprobaćete se u nekoliko drugačijih misija, a to su one u kojima samo koristite mitraljez ili snajper, po sistemu „pogodi ih sve“. Atmosfera je na svom nivou: na nivou vaše uloge, prošlosti i cilja. Nemate predaha, a za odmorom i ne žalite. Svaki put će novi otkriveni potez, dostignut adrenalin koji vam omogućava da pokažete svoje prave kvalitete ili moćan stil prsa u prsa biti jedan od glavnih razloga i sila koje vas vuku za igranjem u jednom dahu, sve do kraja. Igra ima jako malo sličnosti sa stripom, iako je Wanted prvenstveno stripovsko ostvarenje. Naravno da nije zaboravljen glavni adut: žestoke psovke, tj. nimalo fin rečnik, kao i kul odelo koje ćete nositi dok se budete družili sa pištoljima i akcijom.

Sama inteligencija neprijatelja baš i nije nešto naročito visokog stepena. U svakoj ponovljenoj misiji ponoviće se i njihovi potezi. Koristiće uvek isti zaklon i uvek će istim načinom pokušati da vas isteraju iz vašeg. Možete ih slepom paljbom naterati da sagnu glavu na kratko vreme - tada im možete prići sa leđa i zariti im nož gde god želite ili promeniti mesto sakrivanja i upucati ih a da oni i ne budu svesni odakle. Ranjivost im je slabija strana, biće pravo uživanje pogađati tolike horde neprijatelja i uvek ćete tražiti još. Najslađi deo kolača zvani Wanted jeste tehnika zakrivljenja metka. Kada vam adrenalin poraste, moći ćete da pogodite jednog ili nanižete više neprijatelja pucnjem iz krivine i sebi olakšate dalji napredak. Kada su vam u rukama automatski pištolji, možete napraviti jako moćnu i smrtonosnu eksploziju udruživanjem šest metaka iz šaržera koji će sa lakoćom i zavidnom preciznošću pronaći naprijatelja sakrivenog iza vrata ili zida.

Grafika odaje solidan utisak, kao i modelsko izvođenje. Igra koristi PhysX tehnologiju, ali, nažalost, nismo bili u stanju da je osetimo u celokupnom sjaju. Na svaku sitnicu se mislilo, počevši od reakcije vašeg lika kada ga omaši metak, ali je ipak dovoljno blizu, do efekata paljbe i eksplozije. Lošiju stranu grafičkih ostvarenja ovog puta dobili su kratki međumisioni filmovi, koji imaju više varijanti kvaliteta, kao i činjenice da je Wanted Weapons of Fate pravi port sa konzola, što možemo videti po (ne)mogućnosti podešavanja grafike i jako malo kontrola, dovoljno samo da se prekrije broj dugmadi na gamepad-u. O muzici i ne treba nešto puno reći jer je i nema u preteranim količinama, sem kad je akcija zagrejana do užarenja prstiju ili kada nastupa jedna od filmskih drangulija – preveliki slow motion koji vam čak dozvoljava i da upucate metke koji idu ka vama.

Sve u svemu, igra i nije toliko loša da bi se mogla svrstati u jedan od filmskih pokušaja, ali, opet, i ne blista. Mnogo propusta, malo dobrih i vrednih stvari, iako je moglo čudo da se napravi, ali, nažalost, proizvođače kao da je neko iz Warner Bros-a tukao po ušima i skakao im za glavom požurujući ih. Interesantna priča, jako dobar način igre i atmosfera mogli su u industriju da nam donesu samo još jedan prosek.

Naziv igre: Wanted: Weapons of Fate
Žanr igre: TPS
Razvojni tim: GRIN
Izdavač: Warner Bros. Interactive Entertainment
Datum izlaska: 17. mart 2009.
Screenshot-ovi: Wanted: Weapons of Fate

Minimalna konfiguracija:
CPU: Pentium 4 3GHz / Athlon XP 64 2800+ MHz
RAM: 512 MB
VGA: GeForce 8600GT sa 256 MB

Preporučena konfiguracija:
CPU: Core 2 Duo 2.33 GHz ili AMD ekvivalent
RAM: 2 GB
VGA: GeForce 8800 / Radeon HD3850 sa 512 MB

75/100 Solidno

+ Akcija, curving bullets
- Kratkoća, jednostavnost

Dante's Inferno najava

freegames8 — Sat, 04 Apr 2009 10:11:44 GMT

Verovatno niko nije očekivao da će Danteova Božanstvena komedija, jedna od najpoznatijih epskih poema klasične italijanske književnosti i redovna lektira u srednjoj školi, poslužiti kao inspiracija za novu igru na kojoj EA Redwood Shores radi. Usvajajući poglavlje o devet krugova pakla, uz jednu bitnu borbu koja se odvija u čistilištu, ovaj razvojni tim pravi novo igralište za nas grešnike u kojem ćemo se suprotstavljati monstruoznim kreaturama, pa i samoj smrt. Najavljen kao akciona avantura u stilu nesumnjivo uspešnog konzolaškog serijala God of War, Dante’s Inferno je opravdano privukao pažnju. Izlazak igre, čiji je glavni junak mišićavi i spretni ratnik, umesto slabašnog pisca u potrazi za svojom dragom, zakazan je za početak 2010. godine.

Teško da je u akcionoj igri moguće dočarati morbidnu filozofsku i religioznu fantaziju o paklu iz 14. veka, ali je celokupna postavka prilično primamljiva. Pakao, u kome se ova priča odvija, detaljno je opisan u samoj Božanstvenoj komediji, što razvojnom timu ostavlja samo da prati davno iscrtane koncepte, koristeći atmosferu i dorađujući već postojeće likove. Danteove unutrašnje borbe i otkrića o samom sebi i svojim grehovima biće i ovde prikazani ne samo akcijom, već i sinematicima. Ono, međutim, što predstavlja adut igre sasvim sigurno nisu njeni književni koreni – serijal gotovo da je neprikosnoven na PlayStation konzolama, a u očima PC igrača je kao poslastica za koju su ostali uskraćeni. Obećanje da će Dante’s Inferno biti slična akciona avantura, pogotovo od strane autora prošlogodišnjeg prijatnog iznenađenja Dead Space, nije moglo da prođe neopaženo.

Dante je i ovde u potrazi za svojom izgubljenom dragom, Beatriče, koja je ubijena dok je on bio u krstaškom ratu i njena duša nepravedno kidnapovana od strane samog Lucifera. Kao i u poemi, moraće da napreduje kroz nivoe pakla, svaki strašniji od prethodnog, u kojima se nalaze duše onih podleglih iskušenjima raznih grehova: požudi, proždrljivosti, pohlepi, besu, jeresi, nasilju, prevari i izdaji. Na početku, u čistilištu, moraće da se suoči sa samom Smrću, porazi je i otme njeno oružje – kosu. Ona se lako transformiše, koristi za borbu na daljinu ili izbliza, ili kao kuka za penjanje. Omogućava da heroj napada lakim i teškim zamasima, ređajući ih da bi napravio kombo napade i izveo završne poteze (fatalities). Osim borbe kosom i magijama koje može da baca, Dante će nositi veliki sveti krst koji monstruoznim spodobama i demonima u paklu preti božanskom svetom moći. Uspešno blokiranje protivničkog udarca daje mu pristup specijalnim potezima kojima može da uzvrati. Eliminisanje neprijatelja koji jašu džinovske kreature nalik na minotaure Danteu daje priliku da ih pripitomi i sam uzjaše i krene u dalju borbu, pri čemu koristi njihove sposobnosti. Penjanje na minotaura i svrgavanje prethodnog jahača ostvaruje se pritiskanjem sekvence tastera koja se pojavljuje na ekranu.

Zanimljivo je da će Dante napredujući nailaziti na duše koje mole za spasenje, pa će moralna odluka da li je neka duša vredna spasavanja ili je treba osuditi biti ostavljena igraču. Ovo nesumnjivo podseća na dileme nalik na one koje nam je servirao Bioshock. Bilo koju odluku da donesete, igra vas suočava sa quicktime događajem u kome treba brzo pritisnuti niz tastera, a uspeh vam donosi valutu kojom Dante može da unapređuje oružje i svoje sposobnosti. Autori najavljuju i da će pokušaj da se duša oslobodi iz pakla doneti teži izazov, ali i veću nagradu. Mnogi stihovi iz poeme naći će svoje mesto u igri, u službi naracije između akcionih sekvenci, produbljujući atmosferu. Pri svakom prelasku na sledeći nivo, Dante će se suočiti sa flashback-om iz svog života, vezanim za određeni greh koji je počinio. Misija spasavanja Beatriče postepeno dobija svoj smisao kao pakleno putovanje na putu samospoznaje i iskupljenja.

Na ovom projektu sa razvojnim timom sarađuju vodeći dizajner igre God of War 2 Michael Cheng i nagrađivani holivudski scenarista čije ime nije otkriveno javnosti. Najviše uticaja na vizuelni dizajn svakako je imao Wayne Barlowe, poznat po svom radu na kreaturama iz pakla u filmovima Hellboy serijala, koji je pod utiskom koji je na njega ostavila Božanstvena komedija napravio niz slika nazvanih Barlowe’s Inferno.

Bukvalno preslikani gameplay i kontrole iz spomenutog konzolnog hita mogu biti pametno iskorišćena parola „zašto menjati ono što već odlično funkcioniše“ ili jednostavna lenjost i neinventivnost. S obzirom na to da nas od izlaska deli gotovo godinu dana, ne možemo suditi o uspešnosti same igre i slobodne interpretacije jednog književnog dela na ovakvom mediju. Ostaje nam samo da se nadamo zanimljivoj akcionoj avanturi iz trećeg lica koja će podići nivo adrenalina i doneti sate zabave igračima, kako na PC-ju tako i na PS3 i Xbox360 konzolama.

Naziv igre: Dante's Inferno
Žanr igre: Akciona avantura
Razvojni tim: EA Redwood Shores
Izdavač: Electronic Arts
Datum izlaska: 2010.
Screenshot-ovi: Dante's Inferno

Red Alert 3: Uprising opis

freegames8 — Sat, 04 Apr 2009 10:10:33 GMT

Red Alert 3: Uprising opis

EA je naširoko poznat po uspešnom srozavanju kvaliteta i sadržaja nekada odličnih franšiza ne bi li privukao što je moguće veći auditorijum (novac). Doduše, C&C serijal je donekle bio jedini izuzetak te politike, barem sve dok Uprising nije ugledao svetlost dana. Iako originalni Red Alert 3 i nije bio onoliko dobar koliko se od njega očekivalo, uspeo je da igračima pruži solidnu količinu zabave, prvenstveno zahvaljujući dobrom online/multiplayer segmentu. Međutim, šta nam ostaje od „Crvene uzbune“ kada joj oduzmete tu komponentu? Složićete se - ne previše.

Svaka ekspanzija za cilj ima produbljivanje i širenje osnovne igre. Ovo pogotovo važi ako se radi o standalone ekspanziji, od koje se, pored dodatnih misija, podrazumeva i gomila novog sadržaja koji će se spojiti sa osnovnom igrom pružajući joj revitalizaciju. Uprising upravo gubi tu zlatnu nit preko potrebne sinhronizacije, dovodeći svoje postojanje u veliki znak pitanja pruživši utisak osrednje sastavljenog mission pack addon-a.

Scenario je podeljen na četiri mini kampanje koje se odvijaju neposredno nakon završetka originalne igre. Saveznici su, pobedivši u ratu, preuzeli vlast i okupirali teritorije SSSR-a i Japana. Firma koja oprema saveznike naoružanjem FutureTech formira sopstvene snage koje „čuvaju mir“ u njihovo ime. Rusi, zgroženi torturom Future Tech-a i novoizabranog američkog predsednika, rešavaju da unište zlu kapitalističku korporaciju i povrate svoj ukaljani ugled i ponos u očima sveta. Sa druge strane, Imperija izlazećeg sunca, na čelu sa princom Tacuom, pokušava da uz pomoć saveznika uguši pobune koje potresaju japanska ostrva i povrati kontrolu i stabilnost nad svojom teritorijom. U međuvremenu, izbija novi sukob sa preostalim ruskim formacijama koji će naterati Imperiju da se još jednom uzdigne i samim tim prekrši kapitulacioni ugovor sa savezničkim snagama.

Svaka od kampanja se sastoji od 3-4 misije solidne dužine. Međutim, umesto dobro izvedenih, zanimljivih misija u kojima ćete se nadmudrivati sa protivnikom, čekaće vas višesatno bunkerisanje propraćeno konstantnim nerviranjem. Da, igra je teža, ali umesto izazova baciće vas u pravi portal frustracije. Neinteligentan Ai je nadoknađen neograničenom količinom resursa, zahvaljujući kojoj ćete biti primorani na konstantnu odbranu. Resursi kojima raspolažete imaju običaj da veoma brzo presuše; čak i kada imate nekoliko rafinerija pod svojim okriljem, novac će nestati veoma brzo. Tu je i problem loše pozicioniranih rudnika, koji će se uvek nalaziti negde u blizini protivničke baze. Igra će vas terati da se tokom čitavog vremena oslanjate na specijalne napade/oružja, dok će klasični biti dobra opcija tek kada supernapadom budete razorili pola protivničke baze. Takođe, tokom prelaženja kampanja primetićete veliku generičnost, kao i copy/paste momente iz prethodnih misija.

Jedino poslednja kampanja, predstavljena u RPG stilu, odstupa od opšteg šablona. Naime, priča prati sudbinu takozvanog Omega projekta, koji počinje zatočeništvom Juriko Omege, mlade devojke koja poseduje natprirodne telekinetičke sposobnosti. Nakon rata, Juriko biva sankcionisana i zatvorena sve dok je njena sestra, koja takođe poseduje identične sposobnosti, ne bude pozvala i zatražila osvetu za sve što im je načinio čovek odgovoran za njihovo zatočeništvo, doktor Šinđi Šimada. Juriko će svoje potisnute sposobnosti aktivirati uz pomoć terminala koji će biti razbacani po mapama. Po završetku svake od misija, sposobnosti će vam se resetovati, zahtevajući od vas da u novoj misiji ponovo tražite terminale i iznova gradite skill tree. Ni ova kampanja ne nudi ništa spektakularno, ali u odnosu na ostatak igre deluje krajnje osvežavajuće.

Uprising sa sobom donosi i nekoliko novih jedinica, koje, nažalost, nećete imati priliku da isprobate u multiplayer okršajima. Jedna od najzanimljivijih svakako je saveznički cryo legionnarie. Veoma moćna pešadijska jedinica, koja je u stanju da zamrzne protivnike praveći od njih lagane mete za pešadijsku vatru. Tu je i novo artiljerijsko vozilo, pacifier, koji u siege modu podseća na legendarni Siege tank iz Starcraft-a. Sovjeti su dobili novo teško oklopno vozilo, Grinder, koje bukvalno melje protivničke jedinice. Tu je još i nova teška antipešadijska jedinica, Desolator Trooper, koja poput Tiberium Trooper-a po protivnicima baca kiselinu/radioaktivni otpad. Imperija izlazećeg sunca je dobila novu mecha-u, takozvani Steel Ronin - izuzetno smrtonosan protiv mehaničkih jedinica, i Giga Fortress – u narodu poznatu kao „ogromna nezaustavljiva leteća tvrđava koja ruši sve pred sobom“. Kao što je već spomenuto, velika je šteta što ih nije moguće koristiti u online okršajima i nadamo se da će se neka od ovih jedinica pojaviti u budućim patch-evima za RA III.

Pored kampanje vredelo bi spomenuti i novi mod, takozvani Commander’s challenge, koji predstavlja još jednu varijantu virtuelnog Risk-a sa kojim smo se već susretali u C&C igrama. Jedina razlika je što vam ovaj put računar zadaje misije. Nakon svake uspešno odrađene, dobićete pristup novoj jedinici/tehnologiji. Bez obzira što je ideja dobra, nekvalitetan Ai će vam dozvoliti da svaku misiju izvršite na istu caku, nakon čega će vam sve brzo dosaditi.

Grafika i zvučni efekti su isti kao i u originalnoj igri. Jedino je soundtrack pretrpeo blago osveženje sa par novih numera. Glumačka postava je daleko lošija nego u originalu, što je i bilo za očekivati. Vredelo bi izdvojiti neke od epizodista poput Holi Valans (Neighbours i Prison Break) i Džudi Lin O’Kifi (Nash Bridges), međutim, poput ostatka igre, ni uverljivost samih glumaca nije bila na visokom nivou.

Red Alert III: Uprising je definitivno najlošija ekspanzija koja se pojavila na tržištu u poslednje vreme. Igra škripi na sve strane, donoseći sa sobom tonu propusta i loših odluka. Zaista nije jasno koja je bila poenta pravljenja jedne C&C igre bez multiplayer podrške. Da ironija bude još veća, Uprising je ekspanzija koju je moguće skinuti isključivo sa nekog od online servisa. EA se opasno poigrava sa poverenjem poštenih ljudi i fanova C&C igara, što im se može obiti o glavu. Što se tiče svih onih koji su platili 20$ i kupili Uprising, uradili su ekvivalent bacanju para u bunar, veoma dubok i mračan bunar.

Naziv igre: Red Alert 3: Uprising
Žanr igre: RTS
Razvojni tim: EA LA
Izdavač: Electronic Arts
Datum izlaska: 12. mart 2009.

Minimalna konfiguracija:
CPU: Pentium 4 2.4GHz / Athlon XP 64 2800+ MHz
RAM: 512 MB
VGA: GeForce 6600 / 9800Pro sa 128 MB

Preporučena konfiguracija:
CPU: Pentium 4 3.0GHz / AMD Athlon 64 3200+
RAM: 1 GB
VGA: GeForce 8600 / Radeon HD3850 sa 256 MB

64/100 Prihvatljivo

+ Nove jedinice, Challenge mod
- Multiplayer, AI, gluma...

NBA 2K9 opis

freegames8 — Sun, 22 Mar 2009 20:25:26 GMT

NBA 2K9 opis

Posle dugih i mučnih godina tokom kojih smo se patili sa EA Games-ovim generičkim naslovom koji nikako da donese neku suštinsku promenu gameplay-a, kao grom iz vedra neba nam iz 2k Gamesa na PC konačno stiže NB 2k9! Naslov koju će svi ljubitelji simulacija košarke umeti da cene i o kojem su PC igrači sanjali sve ovo vreme. Tu je da nam pokaže kako je košarka sport koji veoma verno može da se prenese u igru koja svakako konkuriše da postane sportska igra broj jedan, bar na PC platformi.

Deseti nastavak 2k NBA franšize je pred nama, po prvi put na PC-ju. Pod pretpostavkom da samo mentalno retardirani fanovi simulacija košarke ili pak oni koji su poslednjih deset godina proveli na drvetu ne znaju o čemu se radi, ovom prvom rečenicom bih mogao da završim opis. Ali ne! Kad smo već dočekali, red je da svoje i oduševljenje svih poznanika koji su imali prilike da uživaju u ovom remek delu podelim sa vama. Pred sobom imamo jednu potpunu igru u kojoj je svakoj, pa i najmanjoj sitnici poklonjena ogromna pažnja i koja nama, hard core PC igračima koji na konzole gledaju sa dozom prezira, u punom svetlu otkriva opskurnu dubinu razvojnih timova, u kojoj se po nepisanom pravilu igre za konzole razvijaju daleko od dizajnera igara za PC-je, koji još uvek tavore u nekim davnim vremenima. Sada imamo dugo čekanu šansu da sa ponosom pogledamo ljubitelje konzola i uspravimo glave jer je, dame i gospodo, čekanju došao kraj!

Uvod koji je napisan pod utiscima dugogodišnjih frustracija, čiji je uzrok nedvosmisleno forsiranje konzola kao glavnih igračkih platformi, ne treba shvatiti kao pljuvačinu pomenute "elite", već kao realnost. Već duže vreme nemamo prilike da uživamo u pravim next-gen igrama, koje su rezervisane isključivo za konzole. Taj termin, kojem se vlasnici tih kutija danas smeju kao već zastarelom, nama tek sada polako otkriva mogućnosti besnih mašina za koje smo iskeširali i do tri puta više nego što bi koštao PS3, ili više u slučaju Xbox-a 360, a nismo dobili gotovo nijednu igru kao ekskluzivu koja može iskoristiti taj potencijal. Polako se situacija menja i svedoci smo brojnih portova gde NBA 2k9 i nije prava perjanica predstojeće revolucije PC igara, već iz prikrajka strpljivo čeka da i na nju skrenemo pogled. A kad se malo bolje zagleda i skine skrama sa očiju i obriše prašina koju nam je poslednjih XY nastavaka verzija sportskih simulacija "velikih" kompanija bacilo u lice, ubeđujući nas da je PC platforma jednako važna kao antički PS2, ima šta da se vidi.

NBA 2K9 isporučuje tačno ono što smo očekivali i što je razvojni tim obećao. Modovi koje imate prilike da igrate su manje-više klasični, ali posebnu pažnju privlače NBA Blacktop i Assosiation mod. U prvom imate prilike da učestvujete u partijama uličnog basketa, takmičenju u šutiranju trojki i veoma teškom nadmetanju u zakucavanjima. Ništa posebno, reklo bi se, ali ovaj skup mini igara dodatno obogaćuje igru i pruža vam priliku za predah posle par maratonskih NBA sezona. Associaton je priča za sebe. Kao i u većini drugih sportskih igara, ovo je menadžerski mod. Kroz NBA sezonu vodite tim po izboru, sve vreme se trudeći da lansirate neke nove zvezde i postignete što bolje rezultate. Ono što apsolutno oduševljava je individualni trening, koji sam po sebi donosi dobrih 5-6 sati zabave, dok akcija ne postane repetitivna jer svaki igrač ima drugačiji stil u odbrani i napadu i potrebno je dosta vremena za privikavanje na pokrete igrača od kojeg planirate da stvorite novog Džordana. Kod treninga, nažalost, dolazimo do prvih bagova. Pri uvežbavanju šutiranja trojki, na primer, igrači koji sakupljaju lopte ispod koša iz nekog čudnog razloga, umesto da vam bace loptu kako biste što pre uputili naredni šut, trče u krug kao pogubljene ovce i potpuno vam unište koncepciju treninga. To i ne bi bio neki naročit problem da sam trening nije vremenski ograničen. Pored ovog, postoji određeni broj sličnih bagova koji će, nadamo se, biti ispravljeni prvim patch-evima. Sve u svemu, pored sjajnog Associaton moda, ostali sadržaji su uglavnom očekivani, poput zaključanih bonusa koje otključavate ispunjavajući različite zadatke u utakmicama ili kreirajući sopstvenog superstara itd. Posebno je interesantna opcija to što će kroz "Living Rosters" u narednim mesecima periodično biti izbacivani novi "roster" patch-evi, koji će osvežavati bazu igrača, menjati ocene zavisno od partija igrača pruženih na pravim NBA utakmicama i dodavati nove transfere.

Gameplay koji NBA 2k9 nudi je apsolutno zapanjujući! Tolika realnost kojom su utakmice simulirane do sada nije viđena u jednoj sportskoj igri. Kontrole, kojima je u početku prilično teško ovladati, omogućavaju vam gotovo svaki pokret u odbrani ili napadu koji možete zamisliti. Od raznovrsnih driblinga, preko odvojenih kontrola za centre i bekove u napadu, do različitih načina na koje možete nadmudriti protivničkog igrača u odbrani. Odvojene kontrole za centre i bekove podrazumevaju posebne komande za klasične "finte" visokih igrača poput rolinga i horoga, dok kontrole za bekove nude četiri različita pravca ka kojima možete usmeriti polaganje iz dvokoraka i tako nadigrati daleko više i jače igrače koji bi pri normalnom šutu na koš u 100% slučajeva blokirali vaš pokušaj. Jedini problem koji se tiče gameplay-a je svakako kriva učenja. Potrebni su sati i sati upornog vežbanja da biste uspešno igrali na najvišoj težini. Casual igračima će ovo biti problematično iz razloga što ne može svako uložiti više od deset sati igranja samo da bi uvežbao osnove i uspešno ih izveo u datoj situaciji, ali oni malo tvrdoglaviji koji u jednoj igri uživaju nedeljama teško da će primetiti bilo kakva ponavljanja jer je spektar poteza toliko bogat da je gotovo svaka akcija neponovljiva. Sve zvezde imaju svoje poteze realno prenete u igru i pravo je uživanje gledati driblinge Brajanta, zakucavanja Lebrona ili trojke Novickog, jer svi ti potezi izgledaju vrlo živahno i atraktivno.

Gledajući sa tehničke strane, trenutno ne postoji PC sportska simulacija koja može parirati dometima ove igre. Svaki aspekt je apsolutno savršen! Grafika je na veoma visokom nivou i pri zumiranju kamere možete videti kapljice znoja na igračevom čelu, karakteristične tetovaže i sve sitne detalje uz pomoć kojih je nemoguće ne prepoznati omiljene NBA zvezde. Modeli su fantastični, animacija zaista podseća na "prave ljude", a realistična fizika lopte čini da postavljanje vaših igrača pri skoku ima poentu i preskriptovane akcije koje u drugim igrama toliko često srećemo baš zbog toga ne postoje. Možda jedina zamerka koja se može uputiti na račun grafike su ruke igrača, koje su modelovane nalik na naslove od pre dobrih pet godina, kada su kockasti i nesrazmerni prsti igrača imali prođu. Pored odlično animirane publike, prelepih hala i svih ostalih detalja koji čine da se osećate kao da ste u žiži dešavanja prave NBA utakmice, ostaje potpuno nejasno zbog čega se dizajnerski tim nije malo ozbiljnije pozabavio ovim detaljem, pa šake igrača izgledaju tako nezgrapno. Jedini ozbiljniji minus, kada se malo bolje raščlani čitava igra, može se uputiti na račun zvuka. I tu su bagovi odneli omanji danak. Komentatori, iako odlično usnimljeni i činjenica je da raspolažu ogromnim brojem fraza kojima prate utakmicu, vrlo često ponavljaju iste rečenice. Recimo, iako igrač nije povređen, oni insistiraju na tome kako je "pravo čudo ovako dobro igra povređen" itd. To je propust koji se, pored inače izvrsne prezentacije, nikako nije smeo dozvoliti. Ostatak zvuka je za malo više od prelazne ocene, jer se odabrani soundtrack pokazao kao monoton zbog forsiranja melanholičnih numera uključenih izvođača. Sveukupna atmosfera je, pored svih pomenutih mana, zaista do sada najbolje reprezentovana sportska simulacija i prikazaće vam NBA utakmice u sasvim novom ruhu u odnosu na ono na šta smo navikli.

Ispod crte ostaju sitni bagovi, koji će najverovatnije biti ispravljeni u narednim verzijama igre. Vizuelna prezentacija i atmosfera su daleko iznad bilo koje crte koju možemo podvući, a gameplay koji NBA 2k9 predstavlja je nešto što do sada na PC-ju nismo imali prilike da iskusimo. Pored nje takmac iz EA tabora nema ama baš nikakve šanse i izlazak ove igre za PC, nadajmo se, označiće jednu novu epohu simulacija sportskih igara na našoj omiljenoj platformi i zauvek nadmašiti koncept "kvantitet iznad kvaliteta". Ako još uvek niste nabavili ovu igru, sada je pravo vreme da to učinite.

Naziv igre: NBA 2K9
Žanr igre: sportska simulacija
Razvojni tim: 2k Sports
Izdavač: 2k Sports
Datum izlaska: 20. oktobar 2008.
Screenshot-ovi: NBA 2K9
Diskutujte o igri i opisu na forumu

Minimalna konfiguracija:
CPU: 2.4 GHz P4 procesor ili AMD ekvivalent
RAM: 512 MB
VGA: 128 MB

Preporučena konfiguracija:
CPU: 2.4 GHz P4 procesor ili AMD ekvivalent
RAM: 2 GB
VGA: 256 MB

Ocene:
Grafika 90
Zvuk 80
Igrivost 99
90/100 Izvanredno
+ izvrstan gameplay, fantastična atmosfera
- bagovi, manji nedostaci u grafičkoj prezentaciji

Divinity 2: Ego Draconis najava

freegames8 — Thu, 29 Jan 2009 19:37:37 GMT

Divinity 2: Ego Draconis najava

Larian Studios uskoro nastavlja serijal koji do sada broji dva predstavnika: Divine Divinity, omiljen među fanovima RPG naslova, i Beyond Divinity, koji je bio odvojen od prethodnika i ostao u njegovoj senci. Sledeća godina nam donosi punokrvni nastavak Divinity 2, čime su ponovo privukli pažnju na sebe, s obzirom na izuzetno mali broj naslova koje potpisuju.

Ja, zmaj

Prošlo je više desetina godina od kada je Dejmijen (Damien), dete haosa, rođeno, odraslo i na kraju proterano u alternativnu dimenziju. U njegovom odsustvu, oformljen je red dragon slayer-a, čiji je zadatak borba protiv zmajeva, koji su proglašeni neprijateljima čovečanstva i osuđeni na istrebljenje. Protagonista nadolazeće treće igre je mladi novajlija u redovima slayer-a, i njegov prvi zadatak je lov na zmaja spaženog u inače mirnom i tihom selu. Međutim, kako radnja odmiče, naš heroj postaje žrtva kletve koja mu omogućava pretvaranje u zmaja, čime automatski zauzima visoko mesto na listi nepoželjnih u Rivelonu. Slayer-i, sa kojima je do tada branio čovečanstvo, odjednom postaju njegovi neprijatelji, i prisiljen je da ubija one koje je do juče štitio, ali istovremeno i da odbrani Rivelon od povratka Dejmijena.

Pretvaranje u zmaja igračima nudi potpuno novu dimenziju igre. Rivelon je ogroman svet, i za prelaženje rastojanja između dve udaljene tačke zmajeva krila će vam biti i te kako korisna. Brojna naselja su, međutim, izgradila primitivne verzije protivvazdušne zaštite, i krila vam na takvim mestima neće puno pomoći. Kada naiđete na takve zamke, ne ostaje vam ništa drugo nego da sletite, eliminišete odbranu u ljudskoj formi, i potom ono što je ostalo odozdo obaspete vatrom. Zmajsku, kao i ljudsku formu, možete razvijati kako napredujete u igri, a skill-ovi koje naučite u ljudskoj formi biće vam dostupni i nakon promene. Koncept je svakako originalan, ali ostaje pitanje kako će se uklopiti u gameplay kakav se očekuje od akcionog RPG naslova.

More mogućnosti

Divinity 2 je RPG, a jedan od osnovnih elemenata tog žanra jesu quest-ovi. Divine Divinity je sledio primer postavljen od strane konkurencije (klasični dijalozi sa NPC likovima i povremene odluke čije ste rezultate osetili tek mnogo kasnije u igri), ali su autori odlučili da ovaj put razviju mnogo detaljniji sistem quest-ova i dijaloga. Među vašim početnim veštinama se nalazi i čitanje misli vaših sagovornika za određeni iznos experience poena, čija količina zavisi od težine quest-a. Jasno je da ovu moć ne možete koristiti kad god hoćete, ali će vam uvek doneti korisne informacije. Ceo sistem se može najbolje prikazati kroz jedan primer quest-a koji će biti pred vama na početku igre. Dobijate ponudu da ubijate gobline i skupljate njihova srca za skromnu nadoknadu. Čitanjem misli poslodavca saznajete da on ta srca dalje prodaje po tri puta većoj ceni. Možete se odlučiti da pristanete na te uslove, ili, koristeći novostečeno znanje, preskočiti posrednika i srca prodavati mnogo skuplje. Prihvatanje ili odbijanje quest-a donosi sa sobom potpuno odvojene linije povezanih dešavanja, čije rezultate osećate praktično momentalno. Ako odbijete zadatak, poslodavac će sam krenuti u lov, i srešćete ga ponovo kasnije u šumi okruženog goblinima, kada ćete opet imati priliku da prihvatite quest. Ovakvim dubokim grananjem linije quest-ova broj mogućnosti se povećava na maltene beskonačno, što garantuje da ćete svaki put imati drugačije iskustvo.

Centralni deo igre jeste Battle tower, koji vam neće biti dostupan na početku, a kad ga zauzmete, preuzeće ulogu vašeg doma. Često ponavljane radnje kao što su enchant-ovanje predmeta i spremanje napitaka će se takođe preseliti u toranj, gde će vam te usluge nuditi NPC likovi koje vi određujete. Jačina svake od četiri platforme (enchantment, alchemy, necromancer i skill trainer) zavisi od vašeg izbora lika za tu dužnost. Od četiri navedene funkcije izdvaja se necromancer, koji vam omogućava bukvalno rečeno sastavljanje pomoćnika od delova tela koje skupljate mahom posle borbi sa "glavnima" (boss), a kompletiranog pomoćnika uvek možete prizvati u pomoć. Takođe možete da regrutujete i runner-e, čiji je zadatak obavljanje manje bitnih poslova kao što je skupljanje sastojaka za napitke, i njihov uspeh zavisi od težine posla koji ste im odredili. Delovi tornja, kao i sam toranj, mogu se unaprediti.

Tek na leto

Osim detaljnog sistema dijaloga i quest-ova, Divinity 2 ostaje veran nadaleko prihvaćenim standardima. Vašeg lika formirate kroz tzv. classless sistem, što znači da, umesto izbora klase, sa svakim stečenim nivoom dobijate poene koje raspoređujete u skill-ove kako vama odgovara. Borba se oslanja na korišćenje combo udaraca (bitnu ulogu odigrava skakanje, koje se može kombinovati sa napadima), koji će okršaje učiniti mnogo dinamičnijim, a na raspolaganju vam je arsenal kakav biste i očekivali od ovakve igre. Što se radnje tiče, autori su otkrili samo osnovnu premisu, dok sadržaj glavnog quest-a, barem za sada, ostaje tajna.

Divinity 2 je trenutno u razvoju za PC i Xbox 360. Dve verzije će se razlikovati isključivo po interfejsu, i sadržinski će biti apsolutno iste, bez obzira da li planirate da igrate mišem i tastaturom ili gamepad-om. Larian Studios znaju da naprave dobar RPG, i ostaje nam da se nadamo da će iz grešaka Beyond Divinity-ja izvući pouku i spremiti nam dostojan nastavak vrlo uspešne igre. Izlazak je planiran za sredinu sledeće godine, a po rečima autora nadolazeći period će se iskoristiti velikim delom za otklanjanje bagova i poliranje gameplay-a.

Naziv igre: Divinity 2: Ego Draconis
Žanr igre: RPG
Razvojni tim: Larian Studios
Izdavač: DTP Entertainment
Datum izlaska: sredinom 2009.
Screenshot-ovi: Divinity 2: Ego Draconis
Diskutujte o igri i najavi na forumu.

Mirror's Edge opis

freegames8 — Thu, 29 Jan 2009 19:35:54 GMT

Mirror's Edge opis

Nesumnjivo da su mnoge igre portovane sa konzola na PC uspele da dovedu do frustracija svoje nove igrače: neprilagođene kontrole i neoptimizovanost najčešći su problemi sa kojima se susreću u novoj sredini. Dva meseca nestrpljivog iščekivanja PC verzije igre Mirror’s Edge, međutim, nagradila su „kompjuterske“ igrače prilikom da uživaju u unapređenoj verziji ovog ostvarenja koje prkosi standardnim žanrovskim granicama. Švedski razvojni tim, EA DICE, potrudio se da pored originalnog koncepta parkour simulacije u prvom licu, smeštene u stilski upečatljivom antiutopijskom svetu, uključi mogućnost korišćenja Nvidia PhysX sistema, doprinoseći time već izraženoj estetici i atmosferi.

Iako pogled iz prvog lica asocira na FPS naslove, već prvi koraci u ovoj igri otklanjaju svaku sumnju – glavni elementi gameplay-a su trčanje, skakanje i održavanje brzine dok pokušavate da otkrijete sledeću udaljenu platformu na koju možete da doskočite, cev za koju možete da se uhvatite i zid koji ćete koristiti za odskok. Na neki način, ovo je prilika da se nađete u telu ženskog pandana jednom Altairu ili princu od Persije u trenucima njihovih najslavnijih akrobatskih akcija, ali u urbanoj sredini gde jedna omaška znači nekoliko desetina metara slobodnog pada na sterilne ulice futurističkog velegrada. Faith, junakinja ovog naslova, za razliku od pomenutih likova, nema mogućnost da se sakrije, pomoć princeze, niti je trenirani ubica. Umesto toga, ona se oslanja na uvežbanost, spretnost i brzinu da bi izbegla kišu metaka kojima je obasipa policija. Može se upustiti u borbu, oteti oružje i iskoristiti par metaka ostalih u šaržeru, ali je to istovremeno i najslabija tačka ovog naslova.

Priča ima intrigantnu premisu. U totalitarnom režimu, gde su stanovnici menjali svoju slobodu mišljenja i utopili se u jednoličnost radi lažne sigurnosti, ilegalna organizacija se bavi dostavljanjem informacija mimo budnog oka države. Jedini način da se obave ove usluge razmene pošte između klijenata koji cene svoju privatnost je da se ona prenese fizički od izvora do odredišta, jer je svaki elektronski oblik komunikacije striktno nadgledan. Ovde na scenu stupaju trkači, majstori akrobatskog slobodnog trčanja (parkour), koji nalaze svoje rute preskačući sa krova na krov blještavo belih višespratnica, koristeći klima uređaje, kablove, građevinske skele i kranove kao pomoćna sredstva u dostizanju svog cilja. Za Faith, međutim, ova priča ubrzo poprima sasvim ličnu notu kada njenoj sestri, policajki Kate, nameste ubistvo opozicionog kandidata za gradonačelnika. Viđena kako beži sa mesta ubistva, Faith dospeva na listu za odstrel, ali njena želja da spasi sestru i pronađe počinitelja ne daje joj da se jednostavno povuče u podzemlje i sakrije od progonitelja. Uzdajući se u svoje reflekse i dugogodišnju praksu parkour-a, ona nastavlja potragu sa policijom i privatnim obezbeđenjem za vratom, ali će uskoro morati da se suoči i sa protivnicima koji vladaju njenom veštinom. Igra je prilično kratka i priča ne uspeva mnogo da odmakne u nekom smislu dublje karakterizacije likova i emotivnog vezivanja za njih, pa gubi na motivaciji igrača. Želja za daljim igranjem ovde potiče čisto iz iskonske potrebe za takmičenjem, naletom adrenalina i rešavanjem naizgled nemogućih situacija – i tu igra zaista blista. Video klipovi koji objašnjavaju događaje između akcionih sekvenci izgledaju kao animirani filmovi iz devedesetih, unose nepoželjnu pauzu onda kada su igrači zagrejani da idu dalje i odudaraju od realizma ostatka igre.

Neprestano pokušavajući da održi brzinu radi dugih skokova i omogućavanja bullet-time režima, Faith mora da se osloni na tzv. trkačku viziju (runner vision), specijalnu sposobnost da u letu otkriva pogodne površine, ivice i predmete koje pri skakanju može da iskoristi, ne prekidajući tok akcije. Vizuelno su ova interaktivna mesta izdvojena od okoline svojom jarko crvenom bojom. I dok bi ovakva odluka u bilo kojoj drugoj igri bila u najmanju ruku previše upadljiva i neprirodna, ovde se ona savršeno uklapa u jedinstveni stil dizajna – naime, nasuprot sterilno belim zgradama sa ponekom obojenom zastavom ili bilbordom, nalaze se oaze monohromatskih tonova: modernistički uređene kancelarije poslovnih zgrada obojene u nijanse žute, podzemne garaže u kojima dominira zelena, blještavo ljubičasti podzemni prolaz... Trkačku viziju oni sigurniji u svoje sposobnosti uočavanja detalja mogu i da isključe, ali je pri prvom prolasku igre definitvno preporučljivo da je koriste.

Druga vrsta pomoći je implementirana u vidu hint tastera, koji usmerava Faith ka cilju, nažalost isključivo pravolinijski, pa to što vidite njeno odredište ne znači da ste našli i put kojim ćete do njega da dođete. Ovaj taster može da bude veoma nezgodan za korišćenje. Naime, ukoliko ga pritisnete dok Faith trči, automatski će promeniti putanju u tom pravcu (umesto da, recimo, na trenutak okrene glavu), što često znači pad sa krova, gubljenje ravnoteže ili brzine.

I pored odličnih kontrola, na koje smo navikli u FPS naslovima, i svega par tastera koje treba koristiti jer su intuitivni i osetljivi na kontekst, očigledno da je parkour veština koju je teško savladati čak i kada je u pitanju simulacija iz udobnosti kompjuterske stolice. Zapravo, u početku ćete teže moći da procenite koliki je zalet potreban da bi preskočili veliku razdaljinu, kolika je visina na kojoj morate da koristite kotrljanje da bi ublažili udarac ili kako da skočite da biste se uspeli na ventilacione cevi umesto da ih preskočite. Ovo znači i da će se Faith često sunovratiti sa ivice zgrade pravo na bučnu ulicu, a igra učitati poslednji checkpoint koji vas primorava da određeni deo nivoa ponovo pređete. Takođe, Faith ne može da preživi više od dva-tri metka, pa će neočekivana pojava naoružanih snaga obezbeđenja u trenutku kad još niste otkrili svoju dalju putanju takođe dovesti do tragičnog ishoda. Igranje se neretko svodi na ponovne pokušaje da pređete problematičnu sekciju dok svaki put pokušavate da uočite što više detalja koji mogu biti od pomoći. Usled brze akcije, već nakon sledećeg nivoa nećete se sećati većine rešenja iz prethodnog, što ostavlja mnogo prostora za ponovno igranje, ovoga puta bez mnogo frustracije jer ste već savladali mehaniku slobodnog trčanja i bolje upoznali svet u kome se krećete.

U mnogim slučajevima nije lako otkriti gde dalje treba ići ili kako dospeti do pojedinih visina, što ovu igru svrstava u neku vrstu puzzle platformske igre, ostavljajući vas često da duže razmišljate o mogućem rešenju nametnute arhitekturne zagonetke. Pojedine lokacije čak ostavljaju jaki utisak klaustrofobije, jer u uskom zatvorenom prostoru morate doći do ventilacionog otvora ili se popeti uz okno lifta na nekoliko metara visine. Nasuprot ovome postoje nivoi prepuni adrenalina, kada bežite od policijskog helikoptera i izbegavate patrole na krovovima, koji dočaravaju neke od najuzbudljivijih trenutaka viđenih u igrama. Možda baš zbog pogleda iz prvog lica, dok oko Faith fijuču meci, bušeći beton i zasipajući je slomljenim staklom, dok gledate kako se baca sa ispruženim rukama da uhvati ivicu ili klizi ispod cevi sa nogama napred, ona dočarava paniku i uzbuđenje kao da se stvarno nalazite u tom svetu. Kretanje kamere i animacija pokreta glavne junakinje su tečni i realistični, doprinoseći uživljavanju u igru i stvarnom osećaju da ste uspeli kada dobro izvedete skok.

Oklopljeni policajci, jurnjava helikopterom i pucnjava, mogućnost usporavanja vremena, skokovi, klizanje ili odbacivanje od zida koje se završava nožnim udarcem zvuče kao preslikani iz filma Matrix. Međutim, daleko od toga da je Faith posebno spretna u savladavanju neprijatelja. U borbi se koristi jedan taster za udarac, a kako će on biti izveden zavisi od situacije (nožni udarac ako se Faith brzo kreće, ručni ako hoda) i jedan za otimanje oružja, koje mora da se izvede u tačno određenom trenutku. Ovo ume da deluje vrlo nespretno i često ne može da se izvede pravilno, a jedan neuspeli pokušaj znači sigurnu smrt. Faith stvarno ima prednost jedino kad iz trka napada nožnim udarcem jednog izolovanog neprijatelja. Problem je što su prostorije kroz koje mora da prođe često pune naoružanih neprijatelja i što puko trčanje kad ne znate gde idete ne može da vas spasi od metaka. Ovde vas igra baca u veoma nepravednu situaciju, primoravajući vas da otmete oružje i pucate, a ne može se pohvaliti dobrom FPS mehanikom. Dodatna poteškoća je što uvek ima samo par metaka u šaržeru, nakon čega Faith jednostavno baci oružje. Oružja mora da se otarasi i zbog toga da bi mogla brže da trči i neometano skače. Jedini pozitivan trenutak ovih neslavnih FPS momenata je kada uspe da zgrabi snajper, jer može lako da zumira i jednim metkom eliminiše svakog neprijatelja, oslobađajući sebi put.

Grad je prilično pust – na krovovima ovo deluje logično, ali ne i u unutrašnjosti zgrada. Umesto da Faith trči kroz prepune kancelarije, podzemne prolaze i metro stanice, ona susreće samo par likova s kojima ima skriptovanu interakciju; svi ostali su neprijatelji koji će je napasti čim je vide. AI neprijatelja ne deluje previše inteligentno i svi trenuci kada se pojavljuju u poteri su skriptovani – protivnici uvek izleću na istim mestima u određeno vreme pa i zbog najmanjeg zastajkivanja Faith može da izgubi prednost. Iako pojam parkour-a i futurističkog velegrada nameću ideju da je u pitanju igra u kojoj imate slobodu odlučivanja kojim putem se krećete, Mirror’s Edge je potpuno linearna. Ponekad ćete imati priliku da do nekog cilja na par metara razdaljine stignete na dva različita načina, recimo spuštanjem konopcem ili skakanjem sa krova na požarne stepenice, ali ne postoji prava sloboda i uvek pratite tačno zacrtanu, jedinu moguću putanju.

Čini se da je Mirror’s Edge prilično uspešan prvi naslov planiranog serijala čije se mane lako mogu prevideti, jer će vam neumorni gameplay obezbediti zabavu, a neobični vizuelni stil gotovo terapeutsko dejstvo boja. Ovo, međutim, nije igra za svakoga - nestrpljivi i ne tako vešti igrači imaće mnogo problema da ga savladaju prvi put, ali će već sledeće igranje nesumnjivo pružiti mnogo više uživanja. Nedostatak multiplayer-a na neki način je zamaskiran time-trial i race modovima u kojima pokušavate da postignete najbolje vreme na različitim putanjama, a na zvaničnom sajtu već postoji lista najboljih igrača. Stiče se utisak, međutim, da je ovo jedna od igara koja bi puno dobila multiplayer-om, više nego novim mapama koje će uskoro moći da se skinu sa interneta.

Naziv igre: Mirror's Edge
Žanr igre: Akciona avantura, platforma
Razvojni tim: EA Digital Illusions CE (DICE)
Izdavač: Electronic Arts
Datum izlaska: 16. januar 2009.
Screenshot-ovi: Mirror's Edge
Diskutujte o igri i opisu na forumu .

Minimalna konfiguracija:
CPU: Intel Pentium 4 3.0GHz ili ekvivalentan
RAM: 1 GB
VGA: 256MB, shader model 3.0

Preporučena konfiguracija:
CPU: Intel Core 2 Duo 2GHz ili ekvivalentan
RAM: 2 GB
VGA: NVIDIA GeForce 8800, Shader Model 3.0, 512MB memory

89/100 Impresivno

+ Vizuelni stil, kamera, inovativna ideja, animacija pokreta, atmosfera
- Borba, pucnjava, nedovoljno razrađeni likovi

GSC Game World interview

freegames8 — Thu, 23 Oct 2008 19:16:39 GMT

After six years of development, GSC Game World finally finished S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl in 2007. Critics and players both were enthralled by the result. Still, criticisms were heard that something better could have been developed in six years. Furthermore, some of the more innovative ideas originally announced didn't find their place in the game. Regardless, the general consensus is that S.T.A.L.K.E.R. was worth the wait.

The same year, GSC Game World announced a prequel, S.T.A.L.K.E.R.: Clear Sky, due to be released shortly. We talked with GSC Game World about the new S.T.A.L.K.E.R. and what can we expect in the Zone when we get there.

1. Could you please introduce yourself to our readers and tell us a little about your background and your job at GSC Game World?

My name is Valentine Yeltyshev. I work at GSC Game World as a PR manager.

2. Why have you decided to make a prequel? Did you plan this during the development of the original game, or did the idea come up after the release of Shadow of Chernobyl?

The plan to make a prequel appeared right before the Shadow of Chernobyl release. By that time we already knew which features will be good to implement into future projects and what should be done to make the game better. Also we realized that many questions in the game storyline left open. The S.T.A.L.K.E.R. game world is so profound that the player didn’t get the whole understanding of its laws and history. We decided to fill those gaps and tell the players more about the Zone and it’s inhabitants and the best way for that is to make a prequel.

3. Which of the ideas, originally planned for Shadow of Chernobyl, that did not come to life, do you intend to implement in Clear Sky?

The main thing occurs to me is a group AI. This type of AI controls the actions of the factions, their interests according to the current situation in the Zone. That thing made the war of factions possible. We didn’t want to make some scripted events, we wanted to give the player complete freedom inside the complete AI world. Factions are fighting for territory, science and other spots that give the faction some advantages. Faction could send detachments to attack or fight the spot back, decide which spot is the most interesting at the moment and actually act as a real faction. And if we add the Smart Cover system implemented in Clear Sky it makes the actions in the Zone very realistic and the further development of situations completely unpredictable with hundreds of possible variants.

4. How do you intend to expand the gameplay? What new features will we see in Clear Sky?

Some aspects of the gameplay were changed pretty hard. For example artifact search. In Clear Sky some anomalies and the artifacts in them are completely invisible. You need to use some sort of detector to find a safe route inside the anomaly fields and get the artifact. So a two-handed HUD was added when you carry a detector in one hand and a bolt or one-handed weapon in the other. At this time the negative powers of the anomaly field affect you and you are a good target for enemy stalkers, so you will need good protective suits and equipment for that.

We added the possibility of upgrading weapons so you could improve the weapon you like in many characteristics like accuracy, range, magazine capacity etc. You can also repair your weapon and protective suit.

5. While classified as a FPS, S.T.A.L.K.E.R. also has some RPG elements. Do you plan on expanding on the RPG side of the game?

The role playing part of the game was improved by the use of living factions and the possibility of joining any faction you like and helping it in the war of factions. The missions you get will depend on the faction’s interests in the Zone, its ideology. The war of factions does not cross the storyline so the player is completely free to decide whether to take part in the war of factions or just follow the storyline or maybe do both things at the same time.

If you're talking, about parameters and characteristics you will have the possibility to upgrade your weapons and protective suits by many parameters, repair them, use artifacts in order to change your suit’s properties etc.

6. We heard about " The war of factions " in Clear Sky. Will the player be essential if he chooses one of the conflicted sides and just how important are the factions and their attitude towards the player?

There is a difficult system of factions’ relationships. So if you join some faction the hostile faction will consider you as their enemy. There are always ways of changing your faction, but you will have to do something, whether some mission or some money penalty etc. Life in the Zone is not simple and it is always easier to live in a group. Joining a faction will get you access to their trader, mechanic and amount of new weapons and equipment. Every faction has its own unique list of weapons, suits and equipments. Also added is the possibility of capturing and holding resources, territory and scientific spots in the Zone, interaction with your faction-mates.

7. S.T.A.L.K.E.R. has received numerous critiques on account of it's combat system, specifically the accuracy of weapons. Has the combat been improved and in what ways?

We paid a lot of attention to improving ballistics and the combat system in general. For example, we added Smart Cover system that allows the AI to understand what kind of cover and objects it has in the vicinity and how to use them in combat. Hundreds of new combat animations in combination with Smart Cover system and AI's ability to throw grenades makes the combat in Clear Sky very spectacular and realistic.

8. Will we be able to complete the game in multiple ways or did you plan one particular ending for Clear Sky?

We need to get the solid storyline as a result so the ending of Clear Sky could be only one, where the original game starts.

9. Has the A-Life system advanced since Shadow of Chernobyl? What new tricks can we expect from AI?

I would like to say that in general, the AI was improved a lot. Both combat and idle modes were improved. But the most significant thing done is implementing living factions. They changed from just guys sitting at the campfire into a group of people with their own living camp, leader, trader, mechanic, ideology, interests, enemies and missions. It’s a completely new level of living game world. You will see an interaction in team combat, bypassing of dynamic objects, ability to throw grenades, adequate reaction to contusion, blinding, damage etc.

10. The X-Ray Engine looks better than ever. What are the improvements in version 1.5?

The new version of the X-Ray engine supports a great amount of modern graphics features and of course the support of DX10 renderer. The list of new features is long so here are some of them:

- New animation engine supporting inverse kinematics

- parallax bump

- soft particles

- motion blur

- depth of field

- eye adaptation effect

- soft water

- new materials and shaders

- new light model (fully dynamic light and shadows)

- new concept of models creating – high poly models with normal mapping etc.

11. What advantages of DX10 over DX9 rendering will we be able to see in Clear Sky?

The DX10 renderer is still in development now, but we have already implemented such features as God rays, volumetric fog and smoke, dynamic wet surfaces, etc.

12. Do you wish to add something?

There are a lot of interesting things developed and implemented in S.T.A.L.K.E.R.: Clear Sky so that it is impossible to mention all of them in this interview. We think that S.T.A.L.K.E.R. fans will definitely like those changes and improvements we’ve done with the game. Clear Sky is a stand-alone game with a solid storyline, so even those who never played the original game will definitely like its prequel.

We'd like to thank Valentine for taking the time to answer our questions.

Space Siege najava

freegames8 — Thu, 23 Oct 2008 19:15:22 GMT

SF hack & slash

Razvojni tim Gas Powered Games uskoro završava rad na akcionom RPG-u pod nazivom Space Siege, koji bi trebalo da bude duhovni naslednik njihovog serijala Dungeon Siege. Ovoga puta radnja je smeštena u budućnost i skoncentrisana oko jednog lika, uz znatno razrađeniju priču nego u pomenutom serijalu, što je svakako dobrodošla promena. Međutim, s obzirom na žanr, naglasak je na borbi, dok su RPG elementi u drugom planu. Pogled je i ovog puta izometrijski.

Singleplayer i co-op multiplayer

Single player kampanja vas stavlja u ulogu Seta Vokera (Seth Walker), u misiji spasavanja čovečanstva od istrebljenja. Na ogromnom svemirskom brodu, koji nosi ono što je ostalo od ljudske rase nakon bekstva sa razrušene i skoro sasvim uništene rodne planete, morate se suočiti sa vanzemaljskom pretnjom. RPG elementi uvedeni su na zanimljiv način, bez korišćenja iskustvenih poena koji su pravilo u drugim igrama ovog žanra. Naime, Set će moći da unapređuje svoje osobine i dobija nove moći ugrađivanjem robotskih delova, tj. implanata koji će mu postepeno menjati izgled, ali i karakter - svaka nadogradnja koštaće našeg junaka delića njegove ljudskosti. Ova promena ogledaće se i u njegovim komentarima, promeni glasa, načinu na koji sagledava svet, pa čak i tekstu quest-ova jer će i oni pokazivati njegovu otuđenost od ljudskog sveta. Ljudi će drugačije reagovati na njega kada njegovo korišćenje robotskih delova poprimi šire razmere pa će njihovo nepoverenje zatvoriti pojedine puteve kroz priču. Ukoliko izaberete da vaš lik ostane skoro potpuno čovek borbe će vam biti znatno teže. Ugrađivanje implanata, iako vam daje veću brzinu, bolje snalaženje u borbi i druge prednosti (od kojih svaki otključava čitavu granu skill-ova u kojima možete napredovati), zbog promene reakcije okolnih NPC-ova menja tok priče i vodi drugačijem kraju vaše avanture. Singleplayer s razlogom uključuje mogućnost izbora i razvoja karaktera u željenom pravcu, kao i moralnu dilemu između postizanja neuništivosti i očuvanja ljudskosti - time igra dobija vrednost u smislu ponovnog igranja s ciljem otkrivanja drugih scenarija. Multiplayer misije će moći da se igraju u timovima do četiri čoveka, na posebno dizajniranim mapama koje će moći da se završe za oko 30 minuta, a zahtevaće razvijanje koooperativne taktike da bi se savladale.

Jednostavniji gameplay

Neće biti zamornog menadžmenta inventara jer sve što uništite i što možete da pokupite spada u metalne delove (scrap), koje kasnije možete koristiti za unapređivanje svog oružja (povećavanje šanse za kritičan udarac, brzina napada, razorna moć) i oklopa. Iako party sistem iz Dungeon Siege-a ovde ne postoji, imaćete pomoć svog teško naoružanog robota. On će se samostalno kretati i napadati, mada mu možete zadavati neke komande. Njegova oprema se takođe može nadograđivati korišćenjem metalnih delova koje pokupite od palih neprijatelja. Iako je uništiv, vaš robot može ponovo da bude rekonstruisan i vraćen u akciju.

Da bi se pojednostavila igra biće uklonjeno ručno snimanje i učitavanje. Regeneracija lika će se dešavati na mestu na kome je zadnji put posetio zdravstvenu stanicu ukoliko pogine u borbi (inspiracija je očigledno preuzeta iz Bioshock-ovih Vita chambers). Igra će biti kraća od Dungeon Siege, trajanja od 15 do 20 sati. Ceo interfejs će biti orjentisan na point & click šemu, omogućavajući jednostavniju kontrolu kretanja i napada. Posebna pažnja je posvećena realističnom fizičkom engine-u pa će predmeti poštovati zakone fizike: bačene granate će se odbijati od zidova, pogođeni zapaljivi kanisteri će se zakotrljati po podu pre nego što eksplodiraju, protivnici se mogu udarcem oboriti sa platformi. Ovo takođe obećava da veliki kolonizacioni svemirski brod, na kome se odigrava kompletna radnja, neće biti jednodimenzionalna mapa, već će imati dubinu (vertikalne nivoe), što če omogućiti našem junaku da sa mosta zasipa neprijatelje ispod granatama i eliminiše pretnju na koju tek treba da naiđe kad siđe u niže nivoe.

Krajem avgusta

Moderno oružje, cyber-implanti, poboljšanja gameplay-a i fizike po ugledu na FPS naslove zvuče primamljivo za fanove hack & slash žanra. Međutim, ljubitelji RPG-a teško da imaju čemu da se nadaju s obzirom na gomilu pojednostavljenih elemenata. Obećanje da ćete u igri birati svoj put i sopstvenim izborom odlučivati koliko ćete od svoje ljudskosti žrtvovati da bi spasili ljudsku rasu, kao i mogućnost više različitih završetaka, moći će da funkcioniše jedino ako priča bude odlično ispričana, a karakterizacija lika detaljno obrađena, što ostaje tek da vidimo kada se igra pojavi krajem avgusta.

Saints Row 2 najava

freegames8 — Thu, 23 Oct 2008 19:14:14 GMT

Jaka konkurencija

Iako se GTA serijal čvrsto drži na tronu sandbox akcionih igara, prvi deo Saints Row, koji je nažalost izašao samo za Xbox 360, pokazao je da postoje naslovi koji ovu poziciju mogu da ugroze svojim stilom i dobrim gameplay-om. Preko milion prodatih kopija bio je više nego dobar stimulans razvojnom timu Volition za rad na nastavku, ovoga puta za PC, XBox i PS3, pa ćemo Saints Row 2 moći da igramo već krajem avgusta.

Radnja počinje desetak godina nakon dešavanja u originalu, povratkom vašeg lika u grad Stilwater i pokušajem da ponovo stavi na noge svoju bivšu bandu pod nazivom Saints Row. Ispostavlja se da je ovo težak zadatak, s obzirom na tri nove bande koje se već bore za prevlast u gradu, od kojih svaka ima svoj jedinstven stil borbe.

Borba za uticaj u podzemlju

Na početku ćete izabrati pol (stepen koliko je vaš lik muško ili žensko, tako da možete izabrati i "nešto između") i izgled (karakteristike lica, frizuru, odeću, građu), čak i stil hoda, glas i stil borbe, a zatim ćete morati da se upustite u sve moguće kriminalne aktivnosti za koje Stilwater pruža priliku da biste izgradili imidž i osvojili poštovanje drugih kriminalnih elemenata prema vama, što otključava nove misije koje su deo priče. Zanimljivo je da možete da potrošite novac na opremanje kuće (kreveti, fotelje, bilijarski sto, slike) pa će luksuz u kome živite takođe doneti bonus poene poštovanja (respect) od strane NPC-ova. Unapređenje sposobnosti vašeg lika kreće se od snage do preciznosti pri gađanju. Ovo je otvoreni svet zanimljiv za istraživanje u kome sami stvarate svoju avanturu birajući sporedne misije, iako postoji glavna priča čijim se misijama po želji možete vratiti kad vam sve drugo dosadi.

Co-op i multiplayer pored singleplayer kampanje

Igra će imati kooperativni gameplay tako da će vam se drugi igrači pridruživati s ciljem da zajedno lakše pređete određene misije, što je moguće čak iako niste stigli do istog dela priče. Naime, igra pamti ako ste učestvovali u misiji koja vama još nije otključana u singleplayer modu, tako da će vam, kada napredujete do nje, ostaviti mogućnost da izaberete da je ponovo igrate ili preskočite. U co-op modu igrači s kojima krenete u misiju mogu da vas ožive ako u misiji nastradate pa je, iako je moguće da samostalno lutate gradom, poželjno da se ne udaljavate mnogo jedni od drugih. Pored co-op moda, biće prisutan i standardni takmičarski multiplayer, baziran na timskoj igri i eksperimentisanju sa različitim taktikama u ostvarivanju određenih ciljeva.

Ekstremna zabava

Arsenal u igri uključuje standardno oružje, pištolje, puške, raketne bacače, ali i eksplozivna punjenja koja mogu da se zalepe na bilo koju metu i aktiviraju sa sigurne razdaljine. Bilo koga možete zgrabiti i koristiti ga kao ljudski štit, kada će policajci izbegavati da pucaju da ne bi povredili nedužne, dok će suparničke bande ipak pucati, ali će vam telo ispred pružiti bar kratku zaštitu od metaka. Za vreme pucnjave, kamera će biti iznad ramena vašeg lika (tzv. fine aim) i omogućiti preciznije nišanjenje. Razna prevozna sredstva su vam na raspolaganju: pored motora i automobila, tu su helikopteri i avioni, a većina njih će biti najefikasnije korišćena u co-op igranju, kada jedan igrač može da vozi, a drugi da se skoncentriše na pucanje. Vozila se takođe mogu unapređivati, dodavanjem nitroa, hidraulike, moćnijih motora i skrivenog naoružanja.

Mini igre sadrže morbidne i ekstremne aktivnosti koje će sigurno privući pažnju kao i u prvom delu. Jedna od njih uključuje bacanje pod točkove automobila i autobusa da bi pokupili novac osiguranja, s tim da određene lokacije i dobra visina odbacivanja, kao i sukcesivni udari više automobila donose dodatne poene i više para. U drugoj mini igri jedan od partnera vozi auto i navlači članove suparničke bande da ga jure kolima, dok drugi nadgleda situaciju iz helikoptera i zasipa poteru raketama. Mini igra pod nazivom Fuzz jedna je od najatraktivnijih jer vašem liku omogućava da se pretvara da je policajac koji hapsi kriminalce, s tim da nije cilj samo obaviti misiju već naći kreativne načine da se kriminalaca rešite (pod kreativnim ovde podrazumevamo uvrnute i ekstremne). Nije ni čudo što igra nosi oznaku M, planirana je za odrasle - većina akcije je daleko od dobrog ukusa i društveno prihvaćenih pravila ponašanja. Međutim, THQ i Volition računaju na to da će poboljšani gameplay itekako privući pažnju igrača koji su već igrali prvi deo i osvojiti novu publiku.

GTA IV za PC nije još dobilo zvaničan odgovor, Saints Row 2 deluje više nego primamljivo za ljubitelje ovog žanra. Kako će se pokazati u poređenju sa jakom konkurencijom videćemo krajem avgusta, kad bude puštena na evropsko tržište.